Kada nesvesno progovori u slikama

Karl Gustav Jung, s druge strane, proširuje razumevanje snova ka budućnosti i celovitosti. Za njega, snovi nisu samo izrazi individualnog nesvesnog, već i poruke kolektivnog nesvesnog – arhetipskog sloja psihe koji delimo sa svim ljudima (Jung, 1964). Snovi, po Jungu, ne govore samo o onome što je bilo potisnuto, već i o onome što tek treba da postane deo svesti. Oni izražavaju dinamiku „sebstva“ – unutrašnjeg centra ličnosti koji upravlja procesom individuacije, tj. psihološkog sazrevanja i integracije. San je, u tom smislu, i ogledalo i kompas: pokazuje ne samo gde jesmo, već i kuda nas naša duša zove. Za razliku od Frojdove interpretacije kao retrogradne (povratak potisnutom), Jung vidi snove kao progresivne – orijentisane ka razvoju, otkrivanju potencijala i unutrašnjoj celovitosti.

U interaktivnoj psihoanalizi, snovi su pozivi na dijalog. Važno nije samo šta san znači, već kako deluje na nas kada ga izgovorimo, kada ga neko drugi čuje, kada ga zajedno pogledamo u sigurnom prostoru odnosa. San tada postaje most između prošlosti i budućnosti, između svesti i nesvesnog, između mene i onoga što mogu postati.

Mark Solms, jedan od osnivača neuropsihoanalize, u svom pionirskom radu pokazuje da snovi nisu izolovani fenomeni ili „mentalne halucinacije“, već sastavni deo emocionalne obrade u mozgu. Njegova istraživanja osporavaju tradicionalnu pretpostavku da je REM san automatski „onaj u kojem se sanja“, kao i da je sanjanje proizvod samo površinske aktivnosti. Umesto toga, Solms je pokazao da sanjanje nije nužno vezano isključivo za REM fazu, već za aktivaciju specifičnih mreža u mozgu koje su povezane sa afektivnim procesima i željom (Solms, 2000; 2021).

Tokom snivanja, aktiviraju se oblasti kao što su amigdala (središte emocionalne memorije), anteriorni cingulat (regulacija afekta i konflikta), kao i insula (interoceptivna svesnost – osećaj „kako mi je unutra“). U isto vreme, racionalna i izvršna funkcija mozga – posebno dorsolateralni prefrontalni korteks – ostaje inhibirana. Ovo znači da snovi ne podležu logici budne svesti, već izražavaju unutrašnju emocionalnu dinamiku, često kroz simbole, preterivanja, telesne senzacije i nelinerane narative.

San, iz ove perspektive, nije pasivan odraz, već aktivan proces psihe koja u odsustvu svesne kontrole „pušta“ da se sadržaji obrađuju na način koji je bliži telu, emocijama i arhaičnim obrascima značenja. Sanjanje omogućava reorganizaciju doživljenih iskustava, povezivanje fragmenata emocija sa sećanjima, kao i njihovu integraciju u lični narativ.

U tom smislu, neuropsihoanaliza pokazuje da je san – iako ne uvek jasan – daleko od besmislenog. On je poput unutrašnje laboratorije: mesto gde psiha procesira ono što nije mogla dok smo bili budni.

Drugim rečima, snovi nisu samo proizvodi snažne mašte, već su proces psihoemocionalne integracije. Oni predstavljaju prostor gde afekti, sećanja i nesvesne tenzije pronalaze svoj izraz i često svoju simboličku „obradu“. San je, kako Solms kaže, „najintimniji oblik mišljenja“ – ali mišljenja koje govori jezikom osećanja.

U filozofskom smislu, snovi postavljaju i pitanje identiteta: ko sanja u meni? Da li je san samo „moj“ ili govori u ime šireg sebstva? Maurice Merleau-Ponty (1945) bi rekao da snovi otkrivaju kako je telo ukorenjeno u svetu i kako nesvesno oblikuje percepciju. Oni nam pokazuju da psiha nije zatvoreni sistem, već dijalog sa svetom – i sa sobom.

U svetu u kojem je sve ubrzano i bučno, snovi ostaju tiha umetnost psihe. Oni ne govore jezikom logike, već jezikom duše. I upravo zato – kada nesvesno progovori u slikama – treba stati, slušati i pitati se: šta mi ova noćna slika pokušava reći?

Uporedni pregled: Frojd, Jung i Neuropsihoanaliza o snovima

Aspekt tumačenja	Sigmund Frojd	Carl Gustav Jung	Neuropsihoanaliza (Solms)
Priroda sna	Izraz potisnutih želja	Glas nesvesnog koji teži celovitosti	Spontana mentalna aktivnost mozga van budne kontrole
Funkcija sna	Zadovoljenje nagona u prerušenom obliku	Kompenzacija svesnog stanja, vođenje ka individuaciji	Obrada emocionalnih konflikata; pokušaj reorganizacije psihičkog stanja
Simboli	Imaju lične maske značenja, često seksualne	Imaju arhetipski i lični nivo, govore jezikom mita i duše	Odražavaju afektivne sadržaje i mreže koje oblikuju značenje
Pristup analizi	Dekodiranje skrivene želje kroz asocijacije	Dijalog sa simbolima, aktivna imaginacija	Povezivanje neuroloških procesa sa emocionalnim značenjem
Uloga analitičara	Tumač potisnutog sadržaja	Saputnik u razumevanju poruke iz nesvesnog	Tumač emocionalnih obrazaca koji se aktiviraju u snovima
Krajni cilj	Oslobađanje potisnutih nagona	Integracija senke, razvoj sebstva	Afektivna integracija i usklađivanje emocionalnih impulsa sa svesnim Ja

Freud, S. (1900). The Interpretation of Dreams. London: Hogarth Press (originalno objavljeno kao Die Traumdeutung).

Jung, C. G. (1964). Man and His Symbols. New York: Dell Publishing.

Merleau-Ponty, M. (1945). Phénoménologie de la perception. Paris: Gallimard. [Eng. trans. Phenomenology of Perception (1962), Routledge.]

Solms, M. (2000). Dreaming and REM sleep are controlled by different brain mechanisms. Behavioral and Brain Sciences, 23(6), 843–850.

Solms, M. (2021). The Hidden Spring: A Journey to the Source of Consciousness. New York: W. W. Norton & Company.