Između opažanja i značenja – percepcija kao čin nesvesnog odnosa sa svetom

Ova tvrdnja ima snažno uporište u savremenim naukama o umu: neuronauci, psihoanalizi i fenomenološkoj filozofiji. Zajednički imenitelj ovih disciplina jeste uvid da percepcija nije čisto čulna funkcija, već afektivno-kognitivni čin oblikovan implicitnim pamćenjem, ranom afektivnom regulacijom, telesnim obrascima i nesvesnim značenjskim matricama.

U okviru teorije predictive coding (Friston, 2005), mozak se opisuje kao prediktivni organ čija osnovna funkcija nije reaktivno „prikupljanje“ informacija iz spoljašnjeg sveta, već proaktivno generisanje pretpostavki o stvarnosti. Te pretpostavke, zasnovane na prethodnim iskustvima i naučenim obrascima, se upoređuju sa dolaznim senzornim signalima, kako bi se formirao što koherentniji doživljaj sveta.

Drugim rečima, mozak vidi ono što očekuje da vidi. Ili kako to Friston formuliše:

„Mozak ne obrađuje informacije, već ih pretpostavlja. Vi ne vidite ono što jeste već ono što ste naučili da očekujete.“ – Karl Friston

Ovaj model kognicije podržavaju i eksperimenti iz oblasti nesvesne percepcije (npr. Mudrik et al., 2014), koji pokazuju da i pre nego što postanemo svesni vizuelnog stimulansa, naš mozak već aktivno testira značenje tog stimulansa u odnosu na prethodne obrasce i kontekst.

To znači da sadržaj naše percepcije ne zavisi samo od svetlosti i senki spolja već od unutrašnjeg pejzaža u kome se ta svetlost i te senke „čitaju“. Telo, afekt i implicitna memorija – kao tragovi ranih iskustava – postaju osnovne komponente kroz koje oblikujemo ono što nazivamo stvarnošću.

Prema savremenoj neuropsihološkoj i psihoanalitičkoj literaturi, temelj percepcije nisu samo senzorna čula, već i implicitna memorija – duboko usađeni tragovi prethodnih iskustava koji deluju ispod nivoa svesnog uvida. Mark Solms, osnivač neuropsihoanalize, ističe da su perceptivni i afektivni sistemi neraskidivo povezani, te da su afekti ti koji usmeravaju opažanje i daju mu značenje.

Drugim rečima, percepcija je ukorenjena u afektivnoj organizaciji, odnosno, sklopu koji se oblikuje istorijom susreta, relacija i somatski utemeljenih iskustava, uključujući ona koja nikada nisu postala deo svesne naracije.

„Afekti ne dolaze nakon percepcije – oni usmeravaju percepciju.”
– Mark Solms, The Hidden Spring

Ovo ne znači da emocije zamagljuju opažaj, već da ga strukturiraju – usmeravajući pažnju i značenje pre nego što ih postanemo svesni. Solms opisuje ovu matricu kao „iskustveni sediment“, koji se ne pamti u formi reči, već kao afektivna konfiguracija iz koje izranjaju očekivanja, značenja i obrasci tumačenja. U tom smislu, emocije nisu epifenomen kognicije, već primarni mod selektivnog opažanja: kada se osetimo ugroženo ili prihvaćeno – menja se ono čemu posvećujemo pažnju, kako interpretiramo informacije i šta od sveta uopšte „vidimo“.

Zbog toga „objektivni svet“ nikada nije sasvim odvojen od unutrašnjeg psihoafektivnog prostora, koji u tišini prethodi svakom opažaju i svakoj proceni stvarnosti.

Filozof Maurice Merleau-Ponty insistira na tome da telo nije neutralni prijemnik utisaka, već aktivni nosilac intencionalnosti – ono „ide ka smislu“ i uvek je već uronjeno u svet značenja. Telesna percepcija nije pasivna registracija objekata, već živa orijentacija prema onome što je bitno za subjekta.

„Telo nije objekt u svetu, već sredstvo komunikacije sa svetom. Ono nije u prostoru, već stvara prostor smisla.“ – Merleau-Ponty, Fenomenologija percepcije

U kliničkoj praksi to vidimo svakodnevno: ljudi ne reaguju na „stvarne“ situacije već na njihovo značenje – značenje koje često potiče iz ranih odnosa, traume, stilova vezivanja ili prećutanih emocionalnih skripti. Tako i pogled nije neutralan: mi gledamo svet kroz ono što telo još uvek pamti kroz obrasce telesne intencionalnosti koje su se formirale u ranom iskustvu.

U radu Mudrik i saradnika (2014) eksperimentalno je pokazano da mozak može da detektuje semantička odstupanja u slikama – iako ispitanici nisu svesno registrovali razliku. To znači da nesvesni procesi poseduju sopstveni kapacitet za značenje i da ono što nazivamo „opažanjem“ uključuje interpretaciju mnogo ranije nego što to postane svesno.

U psihoanalitičkom kontekstu, ovi uvidi nas pozivaju na pažljivije slušanje afektivnih signala tela i dinamike nesvesnog značenja. Ono što nazivamo simptomom – bilo da je reč o telesnoj senzaciji, misaonom obrascu ili emociji – često se ne javlja kao odraz „objektivne stvarnosti“, već kao subjektivna interpretacija sveta, ukorenjena u ranom iskustvu. On saopštava ono što subjekt nije mogao da izrazi simbolički, ili što je potisnuto – značenje koje čeka da bude prepoznato, dekodirano i preformulisano u psihoanalitičkom prostoru.

U tom smislu, simptom ne govori o onome što jeste, već o onome što je nekada bilo – kao šematska pretpostavka o tome šta svet znači. On funkcioniše kao prediktivni model, ranije možda adaptivan, ali danas ograničavajući za opažaj i značenje.

Zato analitički rad ne obuhvata samo razumevanje simptoma, već i dekonstrukciju obrasca kroz koji osoba „vidi“ svet – obrasca koji je, kako pokazuje teorija prediktivnog kodiranja, aktivan i kada nije pod svetlom svesnosti.

U tom složenom procesu, analitički rad nije usmeren samo na „nestanak simptoma“, već na transformaciju pogleda – na promenu unutrašnjih uslova iz kojih opažamo svet. Percepcija nije prozor kroz koji gledamo svet, već živi proces ogledanja u kome svet nosi tragove naših ranijih odnosa, emocija, očekivanja i izostanaka. U tom smislu, da bismo promenili ono što vidimo, često je potrebno promeniti mesto iz kojeg gledamo – a to mesto nije oko, već afektivno utemeljen subjektivni horizont iz kog svet dobija značenje.

Friston, K. (2010). The free-energy principle: a unified brain theory? Nature Reviews Neuroscience.

Gabor Maté (2003). When the Body Says No: The Cost of Hidden Stress. Vintage Canada.

Mudrik, L., Breska, A., Lamy, D., & Deouell, L. Y. (2011). Integration without awareness: expanding the limits of unconscious processing. Psychological Science.

Maurice Merleau-Ponty (1945). Phénoménologie de la perception. (engl. Phenomenology of Perception).

Mark Solms (2021). The Hidden Spring: A Journey to the Source of Consciousness. W. W. Norton & Company.