O strahu i njegovim porukama

---

U vremenu neizvesnosti, strah postaje svakodnevica.

---

U savremenom svetu, obojenom brzim promenama, nepredvidivošću i sve većim pritiskom da „imamo kontrolu“, emocija straha postaje gotovo neizbežna pozadina života. Nekada se javlja otvoreno – kao anksioznost, panika, nesanica. Češće, međutim, nosimo ga u tišini, iza perfekcionizma, izbegavanja, fizičke napetosti.

Ali ono što naš svesni um povezuje sa tim osećajem jeste objekat straha – koji može biti:

U tom smislu, strah nije definisan onim što izaziva nelagodu – već unutrašnjim doživljajem ranjivosti.

Neurobiološki okvir: telo zna pre uma

Jedan od ključnih uvida savremene neuronauke jeste da se emocije ne javljaju prvo u mislima, već u telu. Pre nego što formulišemo rečenicu „Bojim se“, naše telo je već reagovalo – ubrzalo disanje, steglo grudni koš, zateglo mišiće vrata ili stomaka. Istraživanja pokazuju da ova telesna aktivacija dolazi iz dubokih, evolutivno starih delova mozga, kao što su:

• amigdala (koja registruje pretnju i pokreće emocionalne reakcije),
• periaakvaduktalna siva masa – PAG (u srednjem mozgu, zadužen za telesne odgovore poput „bori se“ ili „beži“),
• hipotalamus (koji reguliše autonomne reakcije tela, poput pulsa, znojenja, drhtanja).

Ovi delovi mozga rade automatski, brzo i nesvesno. Oni su kao „unutrašnji alarmni sistem“ koji ne čeka da mi shvatimo šta nas ugrožava, već odmah reaguje na osnovu sećanja, asocijacija ili čak suptilnih telesnih signala iz unutrašnjih organa (interocepcija).

Zato često kažemo:
„Ne znam zašto, ali osećam stezanje.“ „Nema razloga da se plašim, ali telo mi govori drugačije.“

To je upravo ono što Mark Solms naziva afektivna svest: svest koja nastaje iz osećaja, ne iz razmišljanja.

„Emocije nisu dodatak svesti – one su njena osnova.“
(M. Solms, The Hidden Spring)

Ponašanja kroz koja telo izražava strah

Emocije koje nisu prepoznate često se „prelivaju“ u ponašanje. U tabeli su prikazani neki od primera kako strah može da se izrazi, čak i kada nije svesno imenovan:

Ponašanje	Opis
Bekstvo	Naprasno napuštanje situacije, izbegavanje konflikta ili bliskosti.
Zamrzavanje	Telesna ukočenost, blok u govoru ili mišljenju, emocionalna “paraliza”.
Izbegavanje	Odlaganje, izbegavanje tema i kontakata koji izazivaju nelagodu.
Povećana kontrola	Rigidne rutine, perfekcionizam, opsesivno planiranje.
Panične/fobične reakcije	Napadi panike, fobije (visine, izlaganje, emocionalna bliskost).
Somatizacija	Fizički simptomi bez fiziološke osnove: napetost, mučnina, vrtoglavica.
Otpor u terapiji	Govorna digresija, humor, pasivnost, emocionalno povlačenje.
Strah od gubitka kontrole	Strah da će emocije “preplaviti” osobu i narušiti samokontrolu.
Strah od napuštanja	Potisnuti strah od odbacivanja prerasta u distanciranje ili ambivalenciju.
Maskirani strah – Bes	Bes kao zaštita od osećaja nemoći i unutrašnje nesigurnosti.
Maskirani strah – Apatija	Povlačenje u sebe, emocionalna ukočenost, gubitak inicijative.
Maskirani strah – Cinizam	Cinizam kao odbrana od razočaranja i osećaja ranjivosti.

Literatura

Levine, P. A. (1997). Waking the Tiger: Healing Trauma. Berkeley, CA: North Atlantic Books.

Maté, G. (2003). When the Body Says No: Exploring the Stress-Disease Connection. Toronto, ON: Vintage Canada.

McWilliams, N. (2011). Psychoanalytic Diagnosis: Understanding Personality Structure in the Clinical Process (2nd ed.). New York, NY: The Guilford Press.

Panksepp, J. (1998). Affective Neuroscience: The Foundations of Human and Animal Emotions. New York, NY: Oxford University Press.

Solms, M. (2021). The Hidden Spring: A Journey to the Source of Consciousness. New York, NY: W. W. Norton & Company.